Pločasti materijali se dobijaju odvajanjem komadića drveta i naknadnog zajedničkog spajanja. U većini slučajeva spajanje se vrši pod pritiskom i uz dodavanje drugih materijala poput sintetičkih smola, mineralnih vezivnih agenasa i drugih aditiva. Uloga ovih aditiva i smola je da deluju na mehaničke osobine materijala i učine ih boljim od postojećih. Stoga se pločasti materijali mogu okarakterisati kao materijali koji poseduju znatne prednosti u odnosu na puno drvo, koje je činilo podrazumevani materijal u izradi nameštaja.  Posebno homogena struktura i stabilnije ponašanje, dostupnost većih dimenzija i veća iskorišćenost sirovina čine pločaste materijale neodoljivim sredstvom u izradi dobrog komada nameštaja. Upotreba pločastih materijala u industriji nameštaja doživela je ekspanziju kako zbog svojih pozitivnih osobina i ponašanja u izradi tako i zbog lakoće u procesu ugradnje i na kraju, pristupačne cene.

   Od pločastih materijala koje koristimo u svojoj proizvodnji možemo izdvojiti:

1. ivericu,
2. oplemenjenu ivericu – univer,
3. medijapan,
4. furnir i
5. radne ploče.

   Iverica se izrađuje od ivera, sitnih komada različitih vrsta drveta (bukva, lipa, grab i slično) koji se međusobno spajaju sintetičkim vezivima pod pritiskom u tri sloja. Karakteristično je da je unutrašnji sloj od krupnijih ivera, dok spoljašnji sloj sačinjavaju sitniji iveri. Ovakva iverica se još naziva i sirova iverica i kao takva nema upotrebu u proizvodnji nameštaja, već zahteva doradu, dodatni postupak oblaganja površina. Pojavom oplemenjenih iverica pomenuti proces se sve ređe koristi.